Veca dara nego mera => vise gurali kroz sneg nego vozili. Ali, sta je kome te Subote na Nedelju noc bila Dara a sta Mera stavr je licnog dozivljaja. Kakogod i kakokome, da je bilo dozivljaja bilo je dojaja ... pardon, snega do nable i hoda sumskom stazom do malog jezera i nazad i. U koloni jedan iza drugog, parajuci mrak faorvima belog svetla, smenjivali se na pramcanom delu da bi uvek odmorni sekli brazde snega. Krma je povremeno zaostajala pa se od pramca trazilo da stane da bi se brod spojio. Noseni sopstvenim dahom koji je duvao u jedra zelje da se stigne do prve kote iza sebe smo ostavljali duboki usek u snegu dok su nas sumske zivotinje, na cije su prisustvo ukazivali nebrojni tragovi, skrivene u mraku posmatrale u cudu verovatno se pitajuci odkud sad ovi vansumarci i sta im je namera kada u gluvo doba noci tako odlucno tumaraju njihovim carstvom.
Eto bez reda poredjanih nekoliko najjacih utisaka nocne avanture koja je osim 2LD (dvonoznog pogona) zabelezila i nesto 2WD klizave bajk-voznje strmim usponom na Bukulju od hotela Izvor u Arandjelovcu. Presli smo je zatim peske preko njenog desnog ramena i spustili joj se na mladez, malo jezero na dnu desne strane ledja gde smo dobro iza ponoci pored osvetljene brane uz kuvano vino i miris karanfilica odlucili da je ovog puta ne zaokruzimo vec da se vratimo istim putem nazad. Razocarana sto nas nije u potpunsoti zavela ostala je sestra Avale i Kosmaja s nadom u skori povratak Vlade & Vlade, Dragana, Ugljese, Joneta i Rase. Konacno, okrepljeni pitom od sjenickog sira sa osecanjem da Bukulju ipak nismo sasvim izneverili vratili smo se kolima u Beograd s prvim satom videla novog dana.
|
|
|
